Home1
Wlajky art Thu Aug 05, 2010 5:11 pm
Wlajky
Ninja
Dobro došli u moje gnezdo 
Ja se bavim svim i svačim, PS-om, Ilustracijom, pisanjem, tako da ćete ovde videti razne stvari, u zavisnosi od mog raspoloženja. Nadam se da vam se radovi sviđaju ^^
Što se tiče radova, nemate pravo da ih uzimate bez moje dozvole.
Tajna noći
Gledao je u put ispred sebe, duboko uvijen u svoj braon šal od pamuka, dok mu je vetar šibao kosu, već dosta mokru od snega koji nije jenjavao. Bio je visok, ogrnt crnim kaputom od somota, praznog pogleda i lica kao u nekom grču. Pahulje su padale neravnomernim tempom, a naslage mokrog snega su škripale pod njegovim čizmama, stvarajući noćnu atmosferu još jezivijom od šume kojom je bio okružen. Osluškivao je svaki svoj pokret, svaki zvuk noći koji je znao da je samo neki insekt ili pak bezazlena sićušna životinja koja traži hranu. Ipak, obuzimao ga je strah. Dok se mesec pomalo nazirao kroz gusto granje drveća opalog lišća, njemu su se ruke znojile i brisao ih je o unutrašnju stranu svog kaputa. Kretao se užurbano, kao da bi i jedan usporen korak bio fatalan po njega. Spotakao se o granu i pao. Od hladnoće nije ni osetio da se malo ugruvao ali dug jauk pri padu ga je presekao kao ledena kapljica koja se spušta niz kičmu. Več je počeo da trči, a sive oči koje su mu se presijavale na mesečini su vapile da vide uličnu svetlost, ili bilo šta osim ove jezive crne šume. Ispred njega se put sve više širio i već je ugledao dosta tragova čizama u blatnjavom snegu. Pomisli: „Uh, otisci su sveži, grad mora da je blizu, još stotinak metara“. Srce mu je zalupalo jače i brže dok je trčao po ugaženom snegu, i gledao u sve ređi broj stabala koja su ga okruživala...
Udarac. Tresak. Treptaj. Vrat mu je brideo od bola. Pokušavao je da se uhvati za vrat, da odagna bol, ali je shvatio da mi je nešto, ili neko držao ručne zglobove. Uspeo je da izusti samo prigušeni siktaj. Širom otvorenih očiju ugledao je obljesak hladne oštrice ispred svog lica. I dok je pokušavao da otvori usta, shvatio je da su ona već bila širom otvorena.....
Grobnica
Jutro je. Rumeno sunce baca prve zlatne zrake na njegov grob. Obrisi opiljaka prašine odbljeskuju bledu jutranju svetlost. Prohladno je, a bubamare su već krenule u svoj jutarnji let obletevši oko hladnog kamena nadgrobne ploče. Pravougaoni prostor gde je pre jednog veka duboko zakopano njegovo hladno i beživotno telo, obrastao je trnjem i korovom koji su progutali ono malo docvetalih ruža što su tu nekada cvetale. Drhtavi zvuk jezivog vetra šibao je i uznemiravao visoku zaraslu travu koja je skoro prekrila ostatak natpisa pokojnikovog imena u kamenu. Izrezbareni deo imena u hladnoj, smaragdno tamnoj ploči bio je prekriven lišajevima, a celo mesto je vonjalo na buđ. Sudbina – reka bez kraja i početka, kontroliše ljudske živote i ništa ne prepušta slučaju. Odnela je život i dušu mladom pokojniku u neko daleko mesto ... U svetlost ... bledu svetlost ...
Šta je to što deli život od smrti ? On to nikad nije spoznao, a nećeš ni ti. Njegova duša, prokleta i proterana, već decenijama pluta površinom ovog sivog i zaboravljenog groba, bez mogućnosti spasenja ili potpune propasti. Ali nada umire poslednja... Ista ta duša već pun vek pamti događaje i trenutke provedene u svakom kutku te sablasne grobnice i čeka svoj red ... Čeka svoj trenutak izbavljenja ... Čeka svoju osvetu.
Christmas magic - Kratka, ali slatka
Candles sparkle lurid light
Stars glimmering in the night
Wood’s crackling in the fireplace
Warmness doing it’s embrace
Cat is dreaming in the chair
Christmas spirit in the air
Table’s full of yummy food
Juicy scent is very good
Mother, father, family
Whole house is friendly
Everybody’s welcome here
To celebrate the Christmas eve
Christmas spirit give us all
Hope and strenght in our vow
Help us enjoy this day
And you’ll forever be our magic day
Smrt
Prošla već je ponoć
I mesec se diže
Tmina prekriva noć
Strah nam je još bliže
Ulica je prazna
Vetar pesmu piše
Je l’ to naša kazna?
Suza suzu stiže
Cena našeg straha
Produbljuje kosti
Dva do tri uzdaha
I smrt će nas ubosti
Oštrica je hladna
Srce čeka smelo
Kičma puca prazna
Krv nam pršti vrelo
Skok, udarac, pad
Lobanja je pukla
Kamen krvav sad
Svest nam već se smrkla
Svetlost blješti jarko
Sa sve četiri strane
Sada je sve lako
Zbog sudbine okončane
Ja se bavim svim i svačim, PS-om, Ilustracijom, pisanjem, tako da ćete ovde videti razne stvari, u zavisnosi od mog raspoloženja. Nadam se da vam se radovi sviđaju ^^
Što se tiče radova, nemate pravo da ih uzimate bez moje dozvole.
Pisanija
Tajna noći
Gledao je u put ispred sebe, duboko uvijen u svoj braon šal od pamuka, dok mu je vetar šibao kosu, već dosta mokru od snega koji nije jenjavao. Bio je visok, ogrnt crnim kaputom od somota, praznog pogleda i lica kao u nekom grču. Pahulje su padale neravnomernim tempom, a naslage mokrog snega su škripale pod njegovim čizmama, stvarajući noćnu atmosferu još jezivijom od šume kojom je bio okružen. Osluškivao je svaki svoj pokret, svaki zvuk noći koji je znao da je samo neki insekt ili pak bezazlena sićušna životinja koja traži hranu. Ipak, obuzimao ga je strah. Dok se mesec pomalo nazirao kroz gusto granje drveća opalog lišća, njemu su se ruke znojile i brisao ih je o unutrašnju stranu svog kaputa. Kretao se užurbano, kao da bi i jedan usporen korak bio fatalan po njega. Spotakao se o granu i pao. Od hladnoće nije ni osetio da se malo ugruvao ali dug jauk pri padu ga je presekao kao ledena kapljica koja se spušta niz kičmu. Več je počeo da trči, a sive oči koje su mu se presijavale na mesečini su vapile da vide uličnu svetlost, ili bilo šta osim ove jezive crne šume. Ispred njega se put sve više širio i već je ugledao dosta tragova čizama u blatnjavom snegu. Pomisli: „Uh, otisci su sveži, grad mora da je blizu, još stotinak metara“. Srce mu je zalupalo jače i brže dok je trčao po ugaženom snegu, i gledao u sve ređi broj stabala koja su ga okruživala...
Udarac. Tresak. Treptaj. Vrat mu je brideo od bola. Pokušavao je da se uhvati za vrat, da odagna bol, ali je shvatio da mi je nešto, ili neko držao ručne zglobove. Uspeo je da izusti samo prigušeni siktaj. Širom otvorenih očiju ugledao je obljesak hladne oštrice ispred svog lica. I dok je pokušavao da otvori usta, shvatio je da su ona već bila širom otvorena.....
Grobnica
Jutro je. Rumeno sunce baca prve zlatne zrake na njegov grob. Obrisi opiljaka prašine odbljeskuju bledu jutranju svetlost. Prohladno je, a bubamare su već krenule u svoj jutarnji let obletevši oko hladnog kamena nadgrobne ploče. Pravougaoni prostor gde je pre jednog veka duboko zakopano njegovo hladno i beživotno telo, obrastao je trnjem i korovom koji su progutali ono malo docvetalih ruža što su tu nekada cvetale. Drhtavi zvuk jezivog vetra šibao je i uznemiravao visoku zaraslu travu koja je skoro prekrila ostatak natpisa pokojnikovog imena u kamenu. Izrezbareni deo imena u hladnoj, smaragdno tamnoj ploči bio je prekriven lišajevima, a celo mesto je vonjalo na buđ. Sudbina – reka bez kraja i početka, kontroliše ljudske živote i ništa ne prepušta slučaju. Odnela je život i dušu mladom pokojniku u neko daleko mesto ... U svetlost ... bledu svetlost ...
Šta je to što deli život od smrti ? On to nikad nije spoznao, a nećeš ni ti. Njegova duša, prokleta i proterana, već decenijama pluta površinom ovog sivog i zaboravljenog groba, bez mogućnosti spasenja ili potpune propasti. Ali nada umire poslednja... Ista ta duša već pun vek pamti događaje i trenutke provedene u svakom kutku te sablasne grobnice i čeka svoj red ... Čeka svoj trenutak izbavljenja ... Čeka svoju osvetu.
Christmas magic - Kratka, ali slatka
Candles sparkle lurid light
Stars glimmering in the night
Wood’s crackling in the fireplace
Warmness doing it’s embrace
Cat is dreaming in the chair
Christmas spirit in the air
Table’s full of yummy food
Juicy scent is very good
Mother, father, family
Whole house is friendly
Everybody’s welcome here
To celebrate the Christmas eve
Christmas spirit give us all
Hope and strenght in our vow
Help us enjoy this day
And you’ll forever be our magic day
Smrt
Prošla već je ponoć
I mesec se diže
Tmina prekriva noć
Strah nam je još bliže
Ulica je prazna
Vetar pesmu piše
Je l’ to naša kazna?
Suza suzu stiže
Cena našeg straha
Produbljuje kosti
Dva do tri uzdaha
I smrt će nas ubosti
Oštrica je hladna
Srce čeka smelo
Kičma puca prazna
Krv nam pršti vrelo
Skok, udarac, pad
Lobanja je pukla
Kamen krvav sad
Svest nam već se smrkla
Svetlost blješti jarko
Sa sve četiri strane
Sada je sve lako
Zbog sudbine okončane
Grafički radovi
[center]
Ilustracija
Poz
[center]
Ilustracija
Poz
Last edited by Wlajky on Sun Oct 31, 2010 10:51 pm; edited 1 time in total
![[MED]andrija](https://2img.net/u/1212/41/47/53/avatars/163-39.jpg)
